Ti si sada moja ljubav...

Carobna ruzaa

Generalna — Autor endzylove @ 15:12

Bila jednom jedna crvena ruza.Ne,nije bila obican cvet,vec magijska biljka predivnog mirisa koji se mogao osetiti u celom kraju I koji je primorao svakoga ko bi prosao ulicom Divljih ruza da se okrene I osmotri tu boju krvi kojom je bila posuta.Ona nikada nije venula,bilo da je padao sneg ili sunce sijalo do iznemoglosti.Ona je uvek bila tu.                                                                     Po pricama iz tog grada,tu ruzu je zasadio niko drugi do princ Plavi,naslednik kralja Valenta iz sesnaestog veka,koji je dosao cak iz Londona da pronadje svoju voljenu.Ruza je zasadjena na mestu gde su se prvi put poljubili.Po predanju,ruza je mogla pripasti samo onome cija bi ljubav bila istinska I bezuslovna,neizbezna i besmrtna.Ostali su je gledali I divili se njoj i vekovima koje je opstala.                                                                                                         Naravno,svakog bi dana neko iz grada pokusao da je ubere,misleci da je on taj cija osecanja prevazilaze univerzum,ali su se vracali kuci samo sa velikim razocaranjem,a njihove drage bile bi zatecene.

Ljudi su vremenom ruzu zamrzeli jer su zbog nje ispitivali svoju ljubav,a zene bi nocu plakale dok im muzevi spavaju misleci da nisu dovoljno vredne da bi ih oni voleli.

Zato su se jedne noci stanovnici tog malog grada okupili I odlucili da spale taj carobni,mirisni ukras po kom je ulica dobila ime.Javio se dobrovoljac koji je ruzu polio benzinom i,uz brz potez sibice zapalio njene barsunaste latice,dug zeleni vrat i listove koji su po njemu bili.Ruza je gorela,a crni dim se izvijao i pravio tunele po nebu.Mislivsi da su je se zauvek otarasili,otisli su svojim kucama i mirno zaspali.

Ali,ipak,ta ruza bila je besmrtna,kao i ljubav onog koji bi mogao da je poseduje.Odmah sutradan,prvi zraci sunca obasjavali su crveni cvet,isti onaj koji je prethodne noci bio zapaljen.Ljudi su se cudili,odmahivali glavama.Nisu mogli da veruju da je prezivela.I ne samo to.Cinilo se da je jos lepsa nego ranije.

Dani su prolazili,ljudi vise nisu pominjali cudotvornu biljku koja je prezivela vatru.Ziveli su normalno,kao i inace,ali im je svima u glavama cesto bilo pitanje:Da li ce ikada postojati neko ko ce uspeti da je zasluzi?

Marko je prvi put dosao u ovaj,kako je cuo,predivan grad.Odlucio je da ostane u njemu par dana,a da se zatim vrati kuci.

Dani su prolazili,a on je uzivao u carima pored kojih je prolazio.Pecao je,kampovao,kupao se u jezeru,planinario.Ali kada je dosao dan da se vrati kuci,shvatio je da nije kupio svojoj devojci nikakav poklon.Proveo je ceo dan trazeci savrsen poklon,ali nije nasao nista sto bi se merilo sa lepotom njegove drage.

Prolazio je ulicom kada ga je privukao opojan miris.Osvrnuo se oko sebe i ugledao je ruzu.Priblizio joj se i pomilovao njene latice.Bile su meke i glatke kao koza njegove ljubavi.Bila je vitka kao ruza,a njene usne crvene i opojne kao crvena boja koja se prelivala na suncu.

Odlucio je da je ubere i ponese sa sobom.Bio bi to mali znak paznje prema njoj koja je bila ljubav njegovog zivota,i ona za koju je od prvo trenutka kada je ugledao znao da voli.

Zavio je ruzu u papir i poneo sa sobom.Kako je prolazio gradom,svi za njim su se okretali i osmehivali iznenadjeno.On ju je odneo svojoj voljenoj i ne znajuci da je carobna.

 

 

 

Nije bitan dokaz ljubavi,bitno je samo ono sto se nalazi u srcima voljenih.Svaka je ljubav na svoj nacin najveca i najbitnija za one koji je osecaju i vide u ocima onog koga vole.Zivela ljubav!<3


Powered by blog.rs