Ti si sada moja ljubav...

Poljubac posut mastom

Generalna — Autor endzylove @ 13:24

 

Spustam flasu vec poprilicno ispijenog sobersby-a na stocic ispred sebe.Toliko je nizak da ne mogu lepo da prekrstim nogu,vec kolenom udaram o njegovu nogaru,praveci sebi modricu.Drugarica se smeje dok drzi telefon da me slika.Dodaje mi nargilu,i posle par sekundi iz mojih usta izlazi dim,kao beli duh koji se izdize iznad mene i stapa se sa ostalima.Daju ovoj prepunoj prostoriji neki poseban izgled,deluje jos zatamljenije.Miris jabuke siri se oko mene,dok pod jezikom osecam njen ukus pomesan sa duvanom.Deluje umirujuce i ja se polako opustam.Iz zvucnika se jasno cuje neka house pesma.Poznata mi je,medjutim ne mogu da se setim kako se zove.Pitam drugaricu,a ona mi pokazuje na svom telefonu.Citam...waves.Bas tako,osecam se kao da sam na jednom upravo sada,polako me spusta i podize.Gledam ispred sebe macku naslikanu na zidu.Sedi na nekom sanduku,cini se bozanski,samo joj fali jos oreol oko glave da bi svi poceli da joj se klanjaju.Smiruju me natpisi na zidu,prosto pozelim da saznam sta znace ti hijeroglifi koji me okruzuju.Iznad mene nalazi se egipatski faraon sa licem neke ptice,cini mi se orla.Deluje kao da ce jednog trenutka da iskoci odatle i postane stvaran.Ne svidja mi se.Stvara u meni osecaj straha,nelagodnosti,nejasne odvratnosti.

 

Drugarica prica nesto,a nas tri pokusavamo da je cujemo od muzike.Okrecem se ka njima i nesto im sapucem.One se smeju,a zatim uvlace dim duboko u pluca.Par metara od nas sedi momak,praveci kruzice od dima.Pokusavamo i mi,ali koliko god se trudile,ne uspeva nam.Znam da ima posebna tehnika,da guras dim jezikom i otvoris usta kao da hoces da izgovoris slovo "O".Ne uspeva mi nikako,i ja odustajem.Moje drugarice su upornije.Smejem se gledajuci njihove neuspesne pokusaje.

 

Okrecem se ka prozoru i vidim neki autobus kako prolazi.Kvari citavu ovu atmosferu zbog koje se osecam kao da sam negde drugde,a ne u Beogradu.Prolazim pogledom po prostoriji,a onda ga zaustavljam na ulazu.Znam da ovo nije mesto na koje on izlazi,ali,ipak,tako bih zelela da sad prodje kroz ova vrata.Volela bih da ga vidim ove noci,da se ovlas dotaknemo ramenima i da nam se pogledi sretnu,makar to.Uzasno mi se svidja taj osecaj kao da ce mi srce iskociti iz grudi.Ono kad mi toplota prelije vrhove usiju,obraze,kada krenem nervozno da uvrcem prstima kosu...Polako,mastanje me obuzima...

 

...Nas dvoje jurimo biciklima po Kopenhagenu,smejuci se zaljubljeno.Vetar mi milujuci sklanja kosu sa lica.On se okrece i kaze mi da sam prelepa,da ne moze da prezivi dan ako ne cuje moj glas,ne vidi osmeh kako mi blista na licu.Pao je mrak i mi ostavljamo nas prevoz na najblizem parkingu za bicikle.Vodi me kroz park.Pun je cveca,ususkan medju visokim drvecem koje svakodnevno pravi hlad ljudima koji tuda prolaze.Verovatno je tokom dana pun dece koja se igraju,ali je i sigurno utociste za one koji samo zele da se opuste u prirodi sa prijateljima ili uz neku dobru knjigu ili muziku.Medju stablima drveca vidim da,kako se dublje zalazi u unutrasnjost ove male oaze,moze videti predivna fontana,napravljena od srebra,ukrasena obojenim kristalima.Cujem vodu kako menja tok u zavisnosti od debljine svog trenutnog korita.Deluje nestvarno,kao mali raj.

 

On seda na klupu,a zatim me uzima za ruku i privlaci sebi.Gnjura glavu u moj stomak,iako zna da me to nervira.Medjutim,ovog puta mi ni malo ne smeta,cak naprotim,kikocem se koliko me golica.Odmicem se lagano,ali on kao da to ne moze da podnese,opet me privlaci sebi,samo ovaj put odlucnije,sa vecom zeljom i snaznijim sjajem u ocima.Spustam se na njegovo krilo,obgrlivsi ga nogama.Gledamo se pravo u oci.Oboje cutimo.Tolika je tisina da skoro mozemo da cujemo srca kako nam probijaju iz grudi,zeleci da budu sto blize jedno drugom.Osecam njegov topli dah na svom golom ramenu.Prelazi nezno usnama po njemu,a zatim preko vrata nalazi put do mojih usana.Pocinje da me ljubi onako strastveno,a isto toliko suptilno,cineci da se sva,od glave do pete najezim.Jezici nam se preplicu u ovom poljupcu koji ne zelimo da prestane.Njegove usne imaju neki slatkast ukus,mozda meda ili neceg slicnog.Pokusavam da ga sto vise upijem,dok osecam kako mi usne bride.Vise ne znam gde sam.Jedino sto u ovom trenutku osecam je on.Njegovu dusu,telo,njegove vrele usne,i jos toplije sake koje mi sklanjaju kosu sa lica,a zatim se spustaju skroz niz moja ledja a zaustavljaju tik iznad mojih kolena.Hvata me trans,ne mogu da se osvestim i potpuno se prepustam ovom magicnom trenutku.Svoje ruke,koje su mu do tog trenutka grejale grudi,spustam nize,lagano prelazeci preko njegovog stomaka, i tu se zadrzavam,lagano dodirujuci vrhove njegovog crnog,koznog kaisa.Ljubim ga jos malo,a zatim lagano primicem svoj obraz njegovom,pa mu ljubim vrat i grickam ga za uvo,ostavljajuci tragove svog preostalog karmina po njegovoj kozi.Vracam se nazad,ponovo se susrecuci sa njegovim tamnim ocima.Pogled mi se muti,osecam njegove prste na svojoj bradi.Cujem jedno slatko:-Volim te.

 

-I ja tebe volim-odgovaram jedva cujno,opet lepeci svoje usne na njegov vrat.

 

Zabacujem glavu unazad,dajuci mu do znanja da zelim da i on poljubi moj,a zatim se polako spusti do kljucne kosti.Opet se smejurim.Dlake njegove skoro obrijane brade me golicaju sto se vise pomera.Uzasno mi prija sve to.

 

-Cek,samo malo...-cujem njegov promukli glas u pozadini.Pomera malo moju nogu,ne odvajajuci svoje oci koje su kao prikovane za mene.Lagano me ljuljuska u svom zagrljaju dok oboje uzivamo u tom ljubavnom zanosu.Mrak,potpuni mrak,vise nista ne vidim,ne cujem.Samo osecam slatke,nezne prste kako kruze po mojoj kozi i njegov topli dah...

 

 

Drugarica nas poziva da idemo da se prosetamo do kalemegdana kad je vec lepo vreme.Pristajemo,placamo racun i krecemo.Topli povetarac lagano mi mrsi kosu,sto najvise mrzim.Dlake se lepe za tek namazani sjaj sa mirisom,a i ukusom jagode.Krecemo polako,ostavljajuci radoznale poglede momaka pored kojih smo upravo prosle.Smejemo se,prolazimo semafor i upucujemo se ka gomili ljudi od koje centar grada prosto vrvi.Gledam unaokolo,ali nigde ni traga od zeljene osobe.Sto vise se udaljavamo,to nada da cu ga sresti polako nestaje.A,kakve smo mi devojke,od jednog pogleda,osmeha mi napravimo citavu pricu.U sebi se prisecam njegovog glasa,njegovih reci.Dok sam ga slusala delovalo mi je kao da citam neki roman.Nema lepse stvari nego kada momak zna lepo da prica,prosto da te ocara svojim glasom,dozivljajima,nacitanoscu.Primetila sam,u jednom trenutku me je pogledao zamisljeno,imao je onaj sjaj u ocima.Mislio je da nisam primetila,ali znala sam da se oseca kao i ja.Njegov pogled.Isti onaj koji sam pre samo par dana opet videla,samo na kratko,jer sam se uplasila i pobegla.Uobicajeno za mene,manjak samopouzdanja,a visak sramezljivosti i nervoze.

 

Vracam se kuci,kao ratnik posle izgubljene bitke.Nikada ga vise necu videti-govorim u sebi.Ulice su potpuno puste,sto za moj kraj nije nimalo neobicno,navikla sam vec.Ova setnja mi prija.Mogu lepo da razbistrim glavu,da konacno ostanem sama sa sobom,iskrene,ogoljene duse.Samo ja znam kako mi je tad.Priblizavam se kuci,a zatim tiho otkljucavam ulazna vrata.Ulazim u dnevnu sobu,medjutim nema nikog.Koristim priliku.Sedam na fotelju,uzimam telefon i pustam pesmu.Rather be od Clean Bandit-a.Nekako kada god je cujem podseti me na njega.Ne znam zasto.Ona me uspavljuje u ja polako tonem u san...

 

 


Powered by blog.rs