Neka nova(odraslija) ja

Sanjam,sanjam da si tu...

Generalna — Autor endzylove @ 19:54

Kiša,kao staklo koje mi se zariva u srce.

Vazduh,kao tvoje kože zrnce.

Vetar,na mojim obrazima tvoj dah,

ova zima sve je pretvorila u prah.

I ove noći,dok ulicom lutam sama,

pre nego spusti se tama,

želim da tvoju ruku stisnem,

i da,pre nego što jutro vrisne,

kažem ti koliko te volim,

da bez tebe sećanje boli.

Želim da ti nežno dotaknem usne,

da se u tvoj topli zagrljaj uvučem,

da osetim tvog srca ritam,

nema veze što samo sanjam.

Možemo ćutati cele noći,

pustiti duše da govore naše,

pa neka padaju i sneg i kiša,

neka vetar nosi sve,

jer ništa me ne može od tebe,

odvojiti noći ove...........

...........samo java.........


Najdraži citat V

Najdraži citati — Autor endzylove @ 22:01
Ljudi se sretnu slučajno ili namerno.Provedu vreme zajedno i zaljube se.I ponekad ih Bog razdvoji,ne da bi se njihova priča završila,nego da bi shvatili koliko znače jedno drugom.

Jedan mali zrak

Generalna — Autor endzylove @ 18:24

Nekad zna da bude kišovito,tmurno,

tad obrišem suze i glavu zavučem u svoje krilo,

pustim vetar da mi odnese misli daleko,

pa možda i do tebe jednog dana stignu,

i setiš se da te tamo negde voli neko.

Ima dana kada sija sunce,kada sve je svetlo,

tad cvrkuću ptice i nebo baš je lepo,

pa se setim zašto baš toliko volim leto.

Pored mene zemljotresi,pustinje,oaze;

obrasle šume,leptiri i kamikaze;

doline lala,planine i gora,

u daljini vidim prozirna mora.

Sve me to veseli,ponekad i umara,

da u prirodi surovoj ja nikad ne budem sama;

jer tada shvatim koliko mi fali,

taj jedan zrak sunca mali,

koji mi obraze odmah potpali,

koji mi dušu sasvim otvori;

jedan mali zrak koji mi na lice nacrta osmeh,

taj sjaj koji želim da vidim opet.


Omiljeni citat

Najdraži citati — Autor endzylove @ 14:52
“Ako nekog volis,pusti ga da ode.Ako ti se vrati bice tvoj zauvek,a ako se ne vrati nikada i nije bio tvoj.“

...

Generalna — Autor endzylove @ 13:20

"Kada se dvoumiš između dve stvari,izaberi onu drugu,jer,da ti je prva bitna,ona druga ne bi ni postojala"


Tajna mog osmeha,mojih suza,mog sećanja

Generalna — Autor endzylove @ 13:50

Dok je kiša padala niz obraze moje,

kada je mojom dušom zavladao strah,

te tvoje oči,nebeskog svoda boje

kao da su me hipnotisale u isti mah.

I dok smo se gledali tako dugo,

ništa drugo nije bilo važno.

Moje srce lupalo je kao ludo,

moj pogled ništa više nije tražio.

Stidljivo sam ga spuštala na stranu,

ali bi se nešto uvek tebi vraćalo,

bilo je kao  melem za ranu,

osećanje od ljubavi veće  se rađalo.

Svaki sledeći put bilo je još lepše,

a uvek na drugačiji način mi je mamilo osmeh,

srce postalo je dosta mi mekše,

taj osećaj kao da uvek bio mi je stran.

Svaki osmeh,svaka reč,baš sve,

sve to biće u srcu zauvek.

Sve dok mi srce kucalo bude,

sve dok me tajne sile iz sna ne probude,

bićeš moja tajna na tavanu duše,

čarobnim ključem dobro zaključana.

Ako te ikad ponovo sretnem

sve će biti isto kao tada.

Ako budemo zajedno ti i ja,

biće to ljubavna priča nikad bolje napisana.


Najdraži citati III

Najdraži citati — Autor endzylove @ 12:05

Neko vreme i možeš da biraš:hoćeš li da radiš ovo ili ono,da živiš s ovim čovekom ili s nekim drugim.Ali,jednog dana,to što radiš,i čovek s kojim si postanu tvoj život,a zašto nastavljaš da živiš svoj život?...to je prilično glupo pitanje.

                                                  Bernhard Šlink("Bekstva od ljubavi")


Najdraži citati II

Najdraži citati — Autor endzylove @ 19:13

Na dobre stvari valja popričekati.Srce jedne žene je lavirint istančanosti koji odmerava snage s neotesanim umom muškarca prevaranta.Ako zaista želite ljubav neke žene,morate razmišljati kao ona,i morate prvo osvojiti njenu dušu.

                                       Karlos Ruis Safon("Senka vetra")

By the way,obavezno pročitajte knjigu,mnogo je dobra!:)


Najdraži citati I

Najdraži citati — Autor endzylove @ 14:36

Jedan anonimni tekst Tradicije veli da svako tokom svog postojanja može imati dva pristupa:da Zida ili da Sadi.Zidari će možda godinama raditi na svom delu,ali jednog dana privode radove kraju.Onda stanu,i ostanu ograničeni zidovima koje su sazidali.Život gubi smisao kada je građevina gotova.

Međutim,postoje i ono koji sade.Oni se ponekad pate s vremenskim prilikama,,godišnjim dobima,i retko kada se odmaraju.Ali,za razliku od građevine,vrt nikada ne prestaje da raste.U isto vreme dok zahteva stalnu pažnju vrtlara,daje mu priliku da mu život bude velika avantura.

Vrtlari se prepoznaju između sebe,jer znaju da je u životu svake biljke rast cele Zemlje.

                                               Paulo Koeljo(Prolog iz "Bride") 


Mon cher frere le Francais(Moj dragi brat francuz)

Generalna — Autor endzylove @ 21:03

Sinoć sam se prvi put usudila...samo sam osetila jaku želju i eto.

Sad shvatam da ipak nije toliko teško kao što sam mislila.Nisam napisala ništa,samo sam se pitala da li će mi prepoznati ime.Plašila sam se da mu neće značiti ništa;plašila sam se da je zaboravio svoju  polu-sestricu iz Beograda,Anu.

Ali,nije,setio se.Plakala sam od sreće,od stida,od strepnje,od silne želje da dođe ovde,da ga bar na kratko vidim.Čudno je,mnogo je čudno kada dođeš u kontakt sa nekim posle deset godina;ne znaš šta da ga pitaš,da li da staviš :), ili je to previše.Ali,brat je brat.Sama reč zvuči tako blisko i toplo,tako zaštitnički.

 Imaš želju da odmah sve saznaš,da mu odmah sve napišeš,da kilometri nestanu.Kada bi Pariz bio pored Beograda,kao što je,na primer Pančevo.Pola sata,i već si tu.Kada bi francuski jezik bio kao hrvatski,da sve možeš da razumeš.Ali nije,niti će biti.On ne zna ni reč srpskog,a ja,iako ga učim već osmu godinu,francuski ne znam toliko dobro.Engleski je na pola puta....Porodica nam je data,a prijatelje sami biramo.

Živimo u različitim svetovima,ali u nama struji ista krv,imamo istog oca,nas je Bog povezao-mi smo brat i sestra.


Zdravlje-primetimo ga tek kada ga izgubimo

Generalna — Autor endzylove @ 11:33

Zdrav čovek ima hiljadu želja,a bolestan samo jednu-zdravlje.Mislim da ne postoji rečenica koja je tačnija od ove.Uvek sam znala šta se sve ljudima dešava i da nisu svi tako bezbrižni,ali nisam shvatala pravi smisao ove rečenice,sve dok letos to nisam osetila na sopstvenoj koži.

Krajem jula sam završila u bolnici.Bilo je to tako iznenada,jer nikad nisam bila bolešljiva;i zimska hladnoća mi nije mogla ništa.Zbog toga sam bila zaista uplašena,čak nisam bila u Beogradu.Pneumotoraks neki,nikad u životu nisam čula za tako nešto.Moj hirurg-lud,euforičan,više sam se plašila njega nego bolesti.Srećom,pa su me posle tri dana prebacili u moj rodni grad.Vukla sam se po intenzivnoj,odeljenjima,rendgenima,skenerima,posle dobila i upalu pluća,ali sada je dobro.Krajem avgusta sam izašla iz bolnice.Sve je dobro što se dobro svrši-volim da kažem.Kakve se sve stvari dešavaju,ja sam dobro prošla.Bila sam okružena decom koja su se borila za život,i lekarima koji su činili sve da to uspe.

Pročitala sam negde da je lično iskustvo najbolja škola,ali je školarina veoma skupa.Čini mi se da sam se promenila,da ranije nisam bila ista,da sam sada zrelija i ozbiljnija nego ranije.Shvatila sam da je sreća u malim stvarima,u jednom pogledu,osmehu,jednoj slatkoj reči.Najsrećniji dan u životu sam,za divno čudo,provela u bolnici.Rekli su mi da se stanje brzo poboljšava i da nema potrebe da se više brinem.Tog dana sam bila okružena ljudima koje najviše volim,što uživo,što preko telefona.Najlepše je bilo što je On ceo dan bio pored mene,zasmejavao me i ja sam mu se osmehivala kao nikad nikome.

Srećna sam na životu koji imam,na porodici,prijateljima;srećna sam i na tome što ne mogu da kupim svaku haljinu i cipele koje mi se sviđaju,što imam ljubavne jade.Volim da se smejem,da plačem-Jednom rečju,presrećna sam što živim.


Oteto srce

Generalna, Oteto srce — Autor endzylove @ 08:38

Dugo su se šetali po Beogradu,držali se za ruke i pričali o nebitnim stvarima.Nebo je bilo popločano zvezdama,a mesec im je obasjavao put.Savršeno veče za mladi par.Bili su u potpunosti jedno za drugo,imali su zajednička interesovanja,sličnih karakternih osobina,oboje su živeli u realnom svetu,bez ikakvih čuda.Nisu voleli promene.

Ljudi pored kojih su prolazili sigurno su pomislili-kakav lep par,sigurno su stvoreni jedno za drugo.Ona je zaljubljeno gledala njegove oči,a i on njene.Bio je tu,pred njom i osećao se srećno.Ali njegove misli su bile negde drugde.Nije to bilo samo sad,to je bilo uvek.Nije mogao da je zaboravi.Ostala mu je u svakom,prokletom deliću srca i duše,uvukla mu se pod kožu i nije izlazila.Što je najgore,nedostajala mu je.Ne onako kako ti nedostaje neko kada ode negde na nekoliko dana,pa jedva čekaš da se vrati;nedostajala mu je kao vazduh koji diše.Gledao je umilno devojku koja se nalazila pored njega.Mislio je da je voli svim srcem i dušom,i znao je da ona to zaslužuje,ali nije mogao sebe da natera već duže vreme na to.Ne,otkada je Ona ušla u njegov život i ostavila ožiljke svuda na duši.

Te sanjive oči,taj široki osmeh,te medne usne-nije mogao da nastavi život,a da ih ponovo ne vidi.Kada je bio sa njom osećao se kao u oblacima,kao na nekom drugom,lepšem svetu;tada mu niko nije trebao sem nje.Svaka njena reč,svaka šala,svaki osmejak koji joj se sramežljivo iscrtavao na licu,sve je zapamtio.Nije želeo ni da trepće da nešto ne bi propustio.Nedostajala mu je.Pored nje je shvatio šta su snovi,šta je nada,ono što nikada nije znao.Niko nije znao da ga zasmejava kao ona,niti da ga teši slatkim rečima.Od prvog pogleda je osećao u njoj deo sebe,koji je davno izgubio,a znao je da je i on nosio dosta toga njenog.

Spajala ih je ta ljubav prema lepom,taj optimizam koji im se iscrtavao na licu.Imali su različite planove za život,ali nisu bili toliko udaljeni.Ona je volela da sanjari,a on je živeo malo realnije,ali to im nije smetalo.Ljubav nije kada volite iste stvari,već kada zavolite  nešto nepoznato,samo iz ljubavi prema njemu.Nije planirao da se zaljubi u nju,niti je ona planirala da mu pokloni svoje srce,ali kada su bili zajedno ništa nije bilo važno,nisu videli ništa osim ovog drugog.Sudbina ih je spojila na čudan način,i bili su joj zahvalni zbog toga.

On je trebalo da ide.Želeo je da nastave to što su imali,kada sve prođe.Stvarno je to želeo.Ali kada je video koliko je ona bila srećna što on odlazi,mislio je da su njegova osećaja neosnovana,da nisu uzvraćena.

Ona nije shvatala ništa.Bila je previše srećna zbog njega da je zaboravila šta će da bude sa njom.Nije shvatila da ga više verovatno neće videti ako ne preduzme nešto.Njegov osmeh je sve to smestio u neki drugi,nebitan deo mozga.

Otišao je,ni sam ne zna kako.Znao je da je pogrešio i da više nema povratka.Kolike su bile šanse da se ponovo sretnu.Minimalne.Sudbina ih je jednom spojila i to je bilo dovoljno,ostalo je trebalo sami da urade.Nije smeo to da uradi;nije smeo da joj ukrade srce i ponese ga sa sobom.Ali nije želeo da rizikuje da zavoli nekog drugog.Želeo je da bude siguran da će voleti samo njega.

Pogledao je devojku ispred sebe.Pažljivo ga je posmatrala milujući mu šaku.Videla je da se zadubio u misli,ali nije znala zašto.Nije ni znala kolika mu je mećava vejala u srcu.Nije bio iskren prema njoj i bilo mu je žao zbog toga.Voleo ju je,ali ne onako kako je želeo,već kao nekog starog prijatelja.Nije osećao varnice između njih.Nije drhtao od treme kada je trebalo da se vide,nije hitro nameštao kosu kada mu je dolazila u susret.Bilo mu je svejedno.Sve mu je bilo svejedno;život mu je bio nebitan bez Nje.Imao je njeno srce,ali mu to nije bilo dovoljno.Osećao je krivicu zbog toga i shvatio je šta mora da uradi.Neće biti lako,ali to je jedino bilo pošteno...  


Ako želiš da me voliš,znaj...

Generalna — Autor endzylove @ 21:57

Nisam anđeo,

pa da imam krila,

niti želim da zauvek,

samo tebi budem mila.

Biću uvek tu,

da ti bilo šta kažem,

ali znaj,ja nikad,

nikada neću da te slažem.

Ako budeš tužan

ja cu osmeh ti izmamiti.

Kada misliš da si sam,

ja ću te nežno zagrliti.

Zvezde se pojavljuju

sve ću ih izbrojati,

od njih ću na nebu,

pesmu ti skrojiti.

Praviću od sebe budalu,

da te od smeha stomak zaboli,

ali ne zaboravi uvek da mi kažeš,

da mi kažeš da me voliš.

Ne želim skup nakit,

kola i parfeme,

samo treba uvek

da budeš kraj mene.

Da me držiš

kao malo vode na dlanu,

da me nikad,

ali nikad ne ostavljaš samu.

Znaj da teško ljubav svoju

nekom drugom dajem.

Zato budi srećan

što znaš sve moje tajne.

Moje je srce

svo od porcelana.

Ako nisi nežan slomiće se,

to nije velika tajna.

Molim te nemoj

svesno me povrediti

Ja ne znam da praštam,

kod mene nema "izvini".

Budi tu,

uvek pored mene,

čuvaj moje srce

kao deo sebe.


...U njegovim očima

Generalna — Autor endzylove @ 18:29

Još malo pa sam tu...Svakim korakom osećam da sam bliže njemu.Noge mi se sapliću jedna o drugu,i što više hodam ,pre mislim da ću propasti u zemlju.Pojavi mi se mrak pred očima i uplašim se,misleći da ću se izgubiti u ovim ulicama.Skrećem,ne znam kuda,ali znam da tražim njegove oči.

Blizu sam...Gledam drveće i zgrade oko sebe,znajući da prolazi pored njih svakodnevno,i već mi je lakše.Činim se sebi nekako posebnom ovde ,u njegovom okruženju.Uhvati me neka strepnja,nervoza,a ljudi to znaju da prepoznaju,čudno me gledaju.Pocrvenim,pa pokušam da nabacim na lice neki normalan izraz,ne previše srećan,niti uznemiren.Samo želim da se ne ističem.Kada bih samo u ovom trenutku mogla biti nevidljiva.

Skoro sam stigla...Moje srce to oseća i počinje ludački da kuca.Pokušavam da ga smirim,ali nema svrhe,to je nemoguće.Uvijam prstima kosu,da ne vide kako mi se ruke tresu.Sve je o.k.Ja sam sada samo devojka koja je izašla na vazduh da se prošeta.Razgledam okolinu,diveći se arhitektonskom veštinom kojom su kuće ovde projektovane.Zima je,ali na prozorima se vide zunbuli i karanfili,toplo ušuškani među zavesama.

Tu sam...Prestajem i da dišem.Ništa drugo više nije važno,samo taj poseban sjaj u njegovim očima koji samo ja mogu da vidim.Ali plašim se.Plašim se da ga ovog puta neće biti;da ću stati ispred njega,nasmešiće mi se,možda me čak i zagrliti,ali se plašim da mi to neće značiti ništa;da se neću osećati kao prošli put.Možda će sve to nestati,kao što i duga posle nekog vremena izbledi.

Vidim ga u daljini...Strah nestaje i osećam kako mi se toplota razliva po telu.Jedva čekam da vidim svoj odraz u njegovim očima;u njima sam najlepša.

Kao hipnotisana krećem ka njemu,ostavljajući  tragove u snegu.Kada ih posle neko bude video neće znati da je tu jedna sasvim obična devojka  maštala o velikoj,čarobnoj,iskrenoj Ljubavi...i sjaju u jednim lepim,plavim očima.<3 


Reci da me voliš...

Generalna — Autor endzylove @ 21:40

Reci da me voliš,

zar je to toliko teško!

Ne,neću da te molim,

ali mogao bi mi reći nešto.

 

Posle svega što smo prošli

napokon si tu kraj mene,

ali snegovi su došli

i naša ljubav polako vene.

 

Sve što sam ti htela reći

sad više ne mogu;

otići ćeš bez reči,

a moje srce prepustiće se slomu.

 

Sve je bila laž-

shvatila sam davno;

sada više nije važno,

ali reci mi,makar hladno,

Reci mi da me voliš!


Powered by blog.rs