Tajna mog osmeha,mojih suza,mog sećanja
Dok je kiša padala niz obraze moje,
kada je mojom dušom zavladao strah,
te tvoje oči,nebeskog svoda boje
kao da su me hipnotisale u isti mah.
I dok smo se gledali tako dugo,
ništa drugo nije bilo važno.
Moje srce lupalo je kao ludo,
moj pogled ništa više nije tražio.
Stidljivo sam ga spuštala na stranu,
ali bi se nešto uvek tebi vraćalo,
bilo je kao melem za ranu,
osećanje od ljubavi veće se rađalo.
Svaki sledeći put bilo je još lepše,
a uvek na drugačiji način mi je mamilo osmeh,
srce postalo je dosta mi mekše,
taj osećaj kao da uvek bio mi je stran.
Svaki osmeh,svaka reč,baš sve,
sve to biće u srcu zauvek.
Sve dok mi srce kucalo bude,
sve dok me tajne sile iz sna ne probude,
bićeš moja tajna na tavanu duše,
čarobnim ključem dobro zaključana.
Ako te ikad ponovo sretnem
sve će biti isto kao tada.
Ako budemo zajedno ti i ja,
biće to ljubavna priča nikad bolje napisana.
Hvala sophia:)
Autor endzylove — 21 Mar 2013, 21:10
prelepo :)
Autor sophia — 21 Mar 2013, 15:09
Hvala 3msc:)
Autor endzylove — 25 Feb 2013, 23:09
Ako bude kao ova, stvarno će biti nikad bolje pisana! Svaka čast! (:
Autor 3msc — 25 Feb 2013, 22:58
Hvala merkur,nadam se:)
Autor endzylove — 25 Feb 2013, 22:56
Eh, ljubav...
Posle ovih nadahnutih stihova mora se i rasplamsati u divnu pricu. Svu srecu zelim!
Autor merkur — 25 Feb 2013, 22:08
Hvala!Iz tvoga komentara u Božije uši:)
Autor endzylove — 25 Feb 2013, 21:58
I neka to bude najlepša ljubavna priča! Lepo, jako lepo!
Autor roksana — 25 Feb 2013, 20:24