Neka nova(odraslija) ja

Volela bih da sam pahulja snežna,

da me u džepu držiš,

al' da se ne istopim,da me ne zaboraviš.

Volela bih da sam ljubičica,

pa da,i kad je zima

osetiš moj miris.

Volela bih da si leto,

proleće,jesen i zima,

pa da te uvek oko mene ima.

Volela bih da si ptica,

pa da se vratiš kao lastavica,

da se na moju ruku spustiš,

da me opet iznenadiš,

da me ne zaboraviš.

A ja tebe znam da nikad neću,

nosim te u srcu kao uspomena punu vreću.

http://www.youtube.com/watch?v=iZtd6511WFI -A,ovo je jedna od mojih omiljenih pesama,pa ko hoće neka posluša:)

P.S.Nadam se da ne smaram u poslednje vreme sa pesmama:))

Kada padne još malo kiše

ispraće ti iz sećanja njeno lice.

Zaboravićeš osmeh,oči,kosu,

jutro će ti na jastuku ostaviti rosu.

Otvorićeš oči i videćeš sunca zrak,

ali čekaćeš da ponovo padne mrak,

da je u snu ponovo vidiš,

da udahneš njenog vazduha miris,

da joj izmamiš osmeh kao nekad,

da se gledate satima i satima...

Molićeš se da bude tu kada svane,

da ti na srcu sve zaleči rane,

i ako znaš da je nemoguće to,

maštaćeš da se uveče šetate dugo;

nikada više od nje otići nećeš,

biće snaga i razlog tvoje sreće.

Ali prolazi vreme,a nje nema,

patiš,mada nemoj da se predaš,

možda i ona tebe u nekom uglu grada čeka,

možda nije na kraju sveta,

možda te već sutra na ramenu,

iznenadi ruka njena. 

Kiša,kao staklo koje mi se zariva u srce.

Vazduh,kao tvoje kože zrnce.

Vetar,na mojim obrazima tvoj dah,

ova zima sve je pretvorila u prah.

I ove noći,dok ulicom lutam sama,

pre nego spusti se tama,

želim da tvoju ruku stisnem,

i da,pre nego što jutro vrisne,

kažem ti koliko te volim,

da bez tebe sećanje boli.

Želim da ti nežno dotaknem usne,

da se u tvoj topli zagrljaj uvučem,

da osetim tvog srca ritam,

nema veze što samo sanjam.

Možemo ćutati cele noći,

pustiti duše da govore naše,

pa neka padaju i sneg i kiša,

neka vetar nosi sve,

jer ništa me ne može od tebe,

odvojiti noći ove...........

...........samo java.........

Ljudi se sretnu slučajno ili namerno.Provedu vreme zajedno i zaljube se.I ponekad ih Bog razdvoji,ne da bi se njihova priča završila,nego da bi shvatili koliko znače jedno drugom.

Nekad zna da bude kišovito,tmurno,

tad obrišem suze i glavu zavučem u svoje krilo,

pustim vetar da mi odnese misli daleko,

pa možda i do tebe jednog dana stignu,

i setiš se da te tamo negde voli neko.

Ima dana kada sija sunce,kada sve je svetlo,

tad cvrkuću ptice i nebo baš je lepo,

pa se setim zašto baš toliko volim leto.

Pored mene zemljotresi,pustinje,oaze;

obrasle šume,leptiri i kamikaze;

doline lala,planine i gora,

u daljini vidim prozirna mora.

Sve me to veseli,ponekad i umara,

da u prirodi surovoj ja nikad ne budem sama;

jer tada shvatim koliko mi fali,

taj jedan zrak sunca mali,

koji mi obraze odmah potpali,

koji mi dušu sasvim otvori;

jedan mali zrak koji mi na lice nacrta osmeh,

taj sjaj koji želim da vidim opet.

“Ako nekog volis,pusti ga da ode.Ako ti se vrati bice tvoj zauvek,a ako se ne vrati nikada i nije bio tvoj.“

"Kada se dvoumiš između dve stvari,izaberi onu drugu,jer,da ti je prva bitna,ona druga ne bi ni postojala"