Neka nova(odraslija) ja

Kiša,kao staklo koje mi se zariva u srce.

Vazduh,kao tvoje kože zrnce.

Vetar,na mojim obrazima tvoj dah,

ova zima sve je pretvorila u prah.

I ove noći,dok ulicom lutam sama,

pre nego spusti se tama,

želim da tvoju ruku stisnem,

i da,pre nego što jutro vrisne,

kažem ti koliko te volim,

da bez tebe sećanje boli.

Želim da ti nežno dotaknem usne,

da se u tvoj topli zagrljaj uvučem,

da osetim tvog srca ritam,

nema veze što samo sanjam.

Možemo ćutati cele noći,

pustiti duše da govore naše,

pa neka padaju i sneg i kiša,

neka vetar nosi sve,

jer ništa me ne može od tebe,

odvojiti noći ove...........

...........samo java.........