Neka nova(odraslija) ja

Nekad zna da bude kišovito,tmurno,

tad obrišem suze i glavu zavučem u svoje krilo,

pustim vetar da mi odnese misli daleko,

pa možda i do tebe jednog dana stignu,

i setiš se da te tamo negde voli neko.

Ima dana kada sija sunce,kada sve je svetlo,

tad cvrkuću ptice i nebo baš je lepo,

pa se setim zašto baš toliko volim leto.

Pored mene zemljotresi,pustinje,oaze;

obrasle šume,leptiri i kamikaze;

doline lala,planine i gora,

u daljini vidim prozirna mora.

Sve me to veseli,ponekad i umara,

da u prirodi surovoj ja nikad ne budem sama;

jer tada shvatim koliko mi fali,

taj jedan zrak sunca mali,

koji mi obraze odmah potpali,

koji mi dušu sasvim otvori;

jedan mali zrak koji mi na lice nacrta osmeh,

taj sjaj koji želim da vidim opet.