Neka nova(odraslija) ja

Delovi sa dna moje fioke

Generalna, Delovi sa dna moje fioke — Autor endzylove @ 11:34

Nekim ljubavnim pričama nedostaju poslednje strane.One su ostavljene u nekom podrumu da kupe prašinu,izgubljene su,kao i njeni glavni likovi.One vrište i preklinju pisca da ih se seti,da ne zaboravi na njih,da napiše kraj,pa makar on bio i tužan,samo da te neispisane reči nekako dođu do njihovih srca.

U jednom trenutku sve je bajno,gledaju jedno drugom sjaj u očima,smeškaju se dok ona pokušava da optuži letnje temperature za crvenilo na svojim obrazima.Ponaša se kao kada je mnogo zaljubljena:neprestano priča,glas joj postaje nekako viši,kao kod neke ptičice,a od širokog osmeha oči se izgube i ostanu samo dve crtice,kao kod likova na crtaćima.Oboje znaju da je ovo "ono pravo",ali kao da žele da to zanemare,kao da je to nešto što se lako može zaboraviti.A onda nastupi tišina i ono "zbogom" koje se celog života bitaš zašto je izgovoreno.Ali ljubav kada se raspadne ostanu samo sećanja,one bolne žice što se zabadaju u kožu da bi shvatio da si nekoga beskrajno voleo.One ti ne daju da zaboraviš.

Zaboravi me onda kada zaboraviš da je život upravo u tome:u sećanjima.Dok nešto traje ne predstavlja nam toliki užitak kao kada ono postane prošlost.To je njihova tajna.Zato nekad shvatimo koliko smo nekoga voleli tek kada mu izgubimo svakog traga.Tek onda kada ljubav postane samo sećanje.

Stajao je na pultu i čekao otpusnu listu,dok je nervozno cupkao nogom po beličastom parketu.Nije želeo da se predomisli,nije mu to trebalo u životu.Pokušao je da razmišlja o svojoj devojci koja ga je čekala ispred.Uzeo je telefon i pozvao je:"Dušo,jer me čekaš?"

-Da,tu sam,jedva čekam samo da te poljubim!Mnogo te volim!

-I ja tebe-rekao je obradovan što je čuo njen glas.Bilo mu je lakše kada je znao da je ona tu i da je njegova,kao što je i on njen.Bio je nestrpljiv da ode odavde,jer i dalje je mogao da se vrati.I dalje...ali nije.Možda je prava ljubav kao dijamant,retka i skupa,a imaju je samo određeni ljudi,valjda oni koji su dovoljno ludi da veruju u bajke.

I dok se polako udaljavao od te velike crvene zgrade,činilo mu se kao da je tu ostavio deo sebe,onaj koji je poklonio njoj,a poneo neki drugi,nepoznat,koji će ga uvek podsećati na nju.Sve dok ih sudbina ponovo ne spoji...ili ne... 


Powered by blog.rs