Neka nova(odraslija) ja

Zvuk motora prigušio je njegovo otežano disanje.Nije znao šta je gore:previsoka letnja temperatura ili ona vatra koja je u njemu plamtela.Utišao je srce,utišao sebe i pokušao da se ponaša kao da se ništa nije desilo:"Idemo do Igora i ekipe sutra?Možeš,zar ne?"

-"Naravno,nisam zaboravila.Ti danas budi sa svojima i odmori se još malo,ja sutra dolazim po tebe!"-potvrdila je prolazeći polako ulicama Novog Beograda.Stala je na semaforu i nežno dotakla njegovu ruku.

Znala je da je i dalje pomalo skeptičan kada je u pitanju vožnja,jer nije se sasvim psihički oporavio od saobraćajne nesreće zbog koje je i završio u bolnici.Srećom nije bilo ništa ozbiljno,samo manje telesne povrede i nekoliko modrica i ožiljaka.Ali oni nisu bili ni prići onom koji je imao na duši.

Pogledao je Ivanu:Možda će ga ona sasvim izbrisati-pomislio je,tražeći u njenim očima spas,ali nije bilo ni tračka onoga što je nekad u njima video.Više mu nije bila ni lepa kao pre,kao da je nestalo sve ono zbog čega se u nju zaljubio.Ali nije,samo to on više nije mogao da vidi.Čarolija je prestala.

Prelazili su Železnički most i približavali se autobuskoj stanici na kojoj je bila velika gužva,jer ljudi u ovo vreme najviše putuju.Godišnji odmori,raspusti,deo godine koji najviše voli.Sunce je bilo visoko iznad i svojim je zracima mamilo osmehe.Nebo je dobilo boju najtananijih snova,a on je znao da će ubrzo utonuti u najlepši,onaj o njoj.

Ivana je parkirala kola u hladovinu i izašla da se sa Darkom pozdravi:"Vidimo se sutra-govorila je dok je ulazio u teget beli autobus-Javi mi kad stigneš!"

Potvrdno je klimnuo glavom dok su se vrata zatvarala.Dugo je zatim gledao kako se smeši,sve dok nije postala samo mala tačka u njegoviim zenicama.

Našao je svoje mesto i smestio se do prozora.Stavio je slušalice u uši i naslonio glavu na prozorsko staklo.Voleo je da posmatra ulice,ljude koji su se njima šetali i gledali izloge,decu koja vuku svoje roditelje za rukav pokazujući na igračku koju žele.

Zatvorio je oči i trudio se da zaspi,ali nije mogao.Gurnuo je ruku u levi džep bermuda i iz njega izvadio ogrlicu sa ružičastim kristalom,i čvrsto je stegnuo.Brzo mu se uvukla u misli,skoro isto onako lako kao u srce.Setio se kako je sve počelo:prvog pogleda...nastaviće se